U Srbiji trenutno posluje nešto više od 116. 000 paušalaca, što je gotovo trećina svih privrednih subjekata, a preduzetnici koji plaćaju porez paušalno uglavnom se najviše žale na birokratske prepreke u poslovanju, komplikovane administrativne procedure i način oprezivanja. Kažu da im problem predstavlja to sto na početku poslovanja ne znaju koja će im biti visina poreza i kada će im stići rešenje.

Imajući to u vidu Radna grupa za unapredenje sistema paušalnog oporezivanja trenutno razmatra nacrt predloga za izradu aplikativnog softvera koji ce omogućiti automatizaciju poslovnog procesa i pojednostavljenje postupka utvrđivanja poreske obaveze preduzetnicima.

U Poreskoj upravi za Tanjug kažu da je ideja da se formira softver uz pomoć koga će na jednostavan način, preko portala Poreske uprave budućem preduzetniku moći da se dostavi informacija u vezi iznosa poreske obaveze u slučaju otvaranja preduzetnicke radnje, odnosno koliko bi iznosili porezi i doprinosi za novoosnovane preduzetnike cime bi se postupak donošenja rešenja pojednostavio i bio kraći.

Takode, softver bi trebalo da donosi rešenja postojećim preduzetnicima, što će u značajnoj meri pojednostaviti administriranje Poreske uprave, smanjiti troškovi i povećati efikasnost poslovnog procesa.

U Poreskoj upravi kažu da se uskoro ocekuje finaliziranje predloga i nakon toga rad na izradi softvera koji će omogućiti donošenje rešenja preduzetnicima paušalcima za narednu poslovnu godinu.

Inače, najviše paušalaca je među taksistima, pravnicima i frizerima, a stručnjaci ukazuju da se za ovaj oblik poslovanja često odlučuju oni koji tek započinju svoj biznis i freelanceri.

Prema podacima Centra za istraživanje javnih politika freelanceri se u najvećem broju registruju kao paušalci u oblasti programiranja, kreativne industrije ili prevodilačkih usluga.

Osnivac aplikacije „Paušal“ Sofija Popara Parmaković objašnjava da je važno što je pokrenuta inicijativa da se problemi i različita tumačenja otklone novom aplikacijom Poreske uprave, koja bi trebalo da omogući predvidanje visine poreskog rešenja preduzetnicima i jasnije definiše kriterijume za utvrdivanje visine paušalnog oporezivanja.

U praksi se često dešavaju još neke nelogičnosti koje bune one koji pokreću posao u sistemu paušalnog oporezivanja.

„Zanimljiv je primer dva brata koja su registrovana okvirno u isto vreme, na istoj adresi i bave se istom delatnošću, za koje je zadužen isti inspektor, ali se njihova poreska rešenja razlikuju za nekoliko hiljada“, navodi primer Sofija Popara.

Takođe, dešavalo se za neke delatnosti da jedan inspektor odobri paušalno oporezivanje, a drugi ne, zbog različitog tumačenja Uredbe o paušalnom oporezivanju.

Problem neretko predstavlja i nedostatak informacija. Sagovornica kaže daje nekad veoma teško pronaći informacije koje su neophodne za poslovanje, a i kada se pronađu često su nerazumljive nekom ko nije upoznat sa materijom, zbog čega su paušalci nekad prinuđeni da angažuju knjigovođu, iako im on nije neophodan.

Postoje određene delatnosti kojima se preduzetnik ne može registrovati kao paušalac i one su definisane Uredbom o paušalnom oporezivanju.

Odnose se na marketing, knjigovodstvo i računovodstvo, trgovinu na veliko i malo. Takođe, preduzetnik koji ostvaruje više od šest miliona dinara prihoda godišnje ne može biti paušalac.

U cilju otklanjanja problema i olakšanja procedura prošle godine pokrenuta je kampanja „Mesec paušalaca“ u okviru Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Americka agencija za medunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Organizovano je više diskusija na kojima su paušalci imali priliku da iskažu svoje mišljenje i daju svoje predloge rešenja problema koja ih muce.

Osim aplikacije, kojom će biti omogućeno izračunavanje mesečnih troškova, što ce bez sumnje olakšati planiranje budžeta i poslovanja preduzetnicima, priprema se još jedno rešenje kojim će biti jasnije i preciznije definisanje ko može, a ko ne može biti paušalac, što će biti značajno ne samo za preduzetnike, već i za poreske inspektore.

U međuvremenu, omogućeno je dobijanje poreskih uverenja online, na koje se više ne ceka nekoliko dana, već se dobija odmah elektronski, što definitivno smanjuje i olakšava administrativne procedure, ističe Popara.

Kaže i da se nekada na rešenje cekalo po godinu dana, a sada se ono može dobiti za oko mesec, najviše dva meseca.