Važeći Zakon o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018) iz 2013. godine, koji uređuje materiju korporativnog računovodstva delimično je usklađen sa novom Direktivom 2013/34/EU o godišnjim finansijskim izveštajima, konsolidovanim finansijskim izveštajima i povezanim izveštajima određenih vrsta privrednih društava. Ovaj zakon nije usklađen sa Direktivom 2014/95/EU o izmeni Direktive 2013/34/EU u pogledu objavljivanja nefinansijskih informacija i raznolikosti određenih velikih preduzeća i grupa. Navedeno je ukazalo na potrebu dalje harmonizacije domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU.

Jedno od neophodnih merila za zatvaranje Poglavlja 6: Pravo privrednih društava jeste i donošenje novog Zakona o računovodstvu kojim će sve odredbe relevantnih pravnih tekovina EU biti transponovane u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije.

U nastavku ovog napisa dat je sažeti prikaz sadržine Nacrta zakona o računovodstvu (u daljem tekstu: Nacrt zakona). Materija koju reguliše Zakon o računovodstvu podeljena je u trinaest poglavlja.

Poglavlje I. Osnovne odredbe (čl. 1 – 7.) – sadrži odredbe kojima se utvrđuje predmet uređivanja ovog zakona, kao i odredbe kojima se definišu osnovni pojmovi.

U članu 1. Nacrta zakona pored dosadašnjih odredaba, unete su sledeće izmene koje se odnose na predmet uređivanja ovog zakona:

– računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga;

– Registar pružalaca računovodstvenih usluga; i

– izveštaj o plaćanjima vladama i nefinansijsko izveštavanje, kao posledica usklađivanja ovog zakona sa relevantnim Direktivama EU.

U članu 2. Nacrta zakona dodate su pojedine definicije kako bi se olakšala primena zakona, ali i radi usklađivanja sa definicijama iz Direktive 2013/34/EU (dodate su nove definicije).

Odredbama člana 3. propisano je da ministarstvo nadležno za poslove finansija utvrđuje i objavljuje prevode MSFI, odnosno MSFI za MSP. Izmene ovog člana su urađene radi unapređenja poslova na prevodu i objavljivanju prevoda MSFI, odnosno MSFI za MSP. S obzirom da je jako važno tačno znati za svaki izveštajni period koja verzija MSFI/MSFI za MSP je bila u upotrebi, unet je dodatni stav u ovom članu kojim se precizira obaveza ministarstva nadležnog za poslove finansija da trajno objavi prevode navedenih standarda i jasno naznači u kom periodu važi konkretno objavljena verzija prevedenih MSFI i MSFI za MSP.

Saglasno članu 4. Nacrta zakona u obveznike primene Zakona uvrštene su i stečajne mase. Dodatno, ministarstvo nadležno za poslove finansija dužno je da u roku od 30 dana od nastale promene obavesti Evropsku komisiju o promenama vrsta privrednih društava na koje se ovaj zakon odnosi (ova odredba primenjivaće se danom ulaska Republike Srbije u EU).

Odredbama člana 5. Nacrta zakona propisana je obaveza pravnim licima i preduzetnicima da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa ovim zakonom.

Članom 6. Nacrta zakona utvrđeni su kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika prema njihovoj veličini na: mikro, mala, srednja i velika. U ovom članu izmene su urađene radi usklađivanja sa relevantnom Direktivom 2013/34/EU:

– ne koristi se prosečna vrednost poslovne imovine, već stanje aktive na datum bilansa;

– usklađen je iznos stanja aktive i poslovnih prihoda za srednja i velika pravna lica sa zahtevom Direktive 2013/34/EU;

– utvrđena veličina se koristi za tekuću i narednu poslovnu godinu;

– obrisan je deo kojim se preduzetnici automatski klasifikuju kao mikro pravna lica, jer takav zahtev ne postoji u Direktivi 2013/34/EU;

– definisan je način korišćenja izuzetaka za mala i mikro pravna lica u Nacrtu zakona.

Odredbama člana 7. definisani se kriterijumi za razvrstavanje grupa pravnih lica saglasno zahtevima Direktive 2013/34/EU.

Poglavlje II. Organizacija računovodstva i računovodstvene isprave (čl. 8 – 11.) – sadrži odredbe kojima se utvrđuju pravila organizacije pravnih lica za obavljanje računovodstvenih poslova, a uređuju se i pitanja koja se tiču računovodstvenih isprava, kao i rokova dostavljanja i knjiženja računovodstvenih isprava.

U članu 8. precizirano je da obveznik primene Nacrta zakona određuje vrstu i oblik pomoćnih knjiga koje vodi.

Izvršene su izmene u članu 9. Nacrta zakona kako bi se razjasnilo da postoje lica koja sastavljaju računovodstvene isprave i lica koja sprovode kontrolu ispravnosti tih isprava pre knjiženja. Odredbama člana 9. stav 3. Nacrta zakona uvodi se obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da fakture (račune) kao računovodstvene isprave moraju sastavljati i dostavljati isključivo u elektronskom obliku. Predloženim rešenjem pojednostaviće se procedura izdavanja faktura (nisu potrebni ni pečat, ni potpis) i skratiti vreme neophodno za obavljanje ovih poslova.

 Član 10. Nacrta zakona dodatno je preformulisan radi uvođenja obaveze kontrole verodostojnosti računovodstvene isprave.

Odredbama člana 11. uređuje se materija kojom se utvrđuju rokovi za dostavljanje i knjiženje računovodstvenih isprava.

 Poglavlje III. Poslovne knjige i kontni okvir (čl. 12 – 19.) – sadrži odredbe kojima se uređuje pojam i sadržina poslovnih knjiga, način vođenja i poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja, primena kontnog okvira, kao i vođenje Registra pružalaca računovodstvenih usluga.

U članu 12. Nacrta zakona uređuju se vrste poslovnih knjiga (dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige).

U članu 13. Nacrta zakona uređen je način vođenja poslovnih knjiga. Propisan je period za koji se poslovne knjige vode (poslovna godina jednaka kalendarskoj, osim u slučaju kada se poslovne knjige vode za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske u skladu sa ovim zakonom). Takođe, definisano je da poslovna godina može biti kraća od dvanaest uzastopnih kalendarskih meseci, u slučaju osnivanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, statusne promene, likvidacije, stečaja i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Odredbama člana 14. Nacrta zakona predviđa se uvođenje jedinstvenih bilansnih šema i jedinstvenog Kontnog okvira za privredna društva, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica.

Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti nadležne su za donošenje Kontnog okvira za pravna lica nad kojima obavljaju nadzor u skladu sa posebnim propisima.

U članu 15. Nacrta zakona propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Za lica koja su zaposlena kod pravnog lica ili preduzetnika i vode poslovne knjige (dakle nije povereno vođenje knjiga pravnom licu, odnosno preduzetniku) nije predviđeno (kao ni aktuelnim Zakonom o računovodstvu) obavezno profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije, jer je to u skladu sa pravnim tekovinama EU i najboljom međunarodnom praksom. Dakle, ne zahteva se profesionalno zvanje za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje – odgovornost za finansijske izveštaje (a samim tim i na izboru lica kojem direktor/uprava poverava vođenje svojih poslovnih knjiga) je na zakonskom zastupniku i organima upravljanja, nadzornim i administrativnim organima pravnog lica, u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU, koja ne propisuje obavezu posedovanja licenci/sertifikata za računovođe.

U okviru člana 16. Nacrta zakona propisano je da vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom isključivo pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Izuzetak od ove obaveze postoji kada u okviru grupe pravnih lica, zavisno pravno lice vodi poslovne knjige povezanim licima u okviru grupe, čime se olakšava vođenje poslovnih knjiga kod povezanih pravnih lica, i smanjuju troškovi s tim u vezi.

U novim čl. 17 – 19. propisano je vođenje Registra pružalaca računovodstvenih usluga, izdavanje dozvole za rad, način registracije i brisanje iz Registra. Posao vođenja Registra pružalaca računovodstvenih usluga poveren je Agenciji za privredne registre, a jedan od uslova za registraciju je da pravno lice ima u radnom odnosu sa punom radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Isti uslov je predviđen i za preduzetnika pružaoca računovodstvenih usluga.

Prelaznim odredbama Nacrta zakona propisana je obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine obezbede dokaze o tome da imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.

Odredbama člana 18. Nacrta zakona prihvaćene su preporuke MANIVALA (telo Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma država članica Saveta Evrope sa međunarodnim standardima (FATF) za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

Poglavlje IV. Popis imovine i obaveza, vanbilansne imovine i vanbilansnih obaveza (čl. 20 – 22.) –  sadrži odredbe kojima se propisuje obaveza pravnim licima da vrše popis imovine i obaveza na način i u rokovima utvrđenim ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim od strane ministra nadležnog za poslove finansija. Članom 22. propisano je da sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje imaju obavezu da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:

– broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i

– broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.

Poglavlje V. Pravila vrednovanja (čl. 23 – 26.) – sadrži odredbe kojima se uređuju  pitanja vezana za primenu računovodstvenih načela, primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI), kao i primenu MSFI za MSP i podzakonskog akta kojim se uređuje priznavanje, vrednovanje, prezentacija i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica.

Promene u ovom poglavlju, u odnosu na postojeći Zakon o računovodstvu proizašle su iz sledećih razloga:

– usaglašavanja sa Direktivom 2013/34/EU,

– ispravnijeg formulisanja i stilskih prilagođavanja i

– potrebe da se privrednim subjektima proširi mogućnost izbora računovodstvene regulative, kako bi olakšali njihovo poslovanje ili, prema njihovom mišljenju, obezbedilo da njihovi finansijski izveštaji budu realniji i pouzdaniji.

Nacrtom Zakona predviđeno je da i mala i mikro pravna lica i druga pravna lica mogu dobrovoljno da izaberu da primenjuju MSFI. Većem broju mikro pravnih lica je to bitno, naročito onima koji su tek osnovani, i iz kredita finasiraju izgradnju objekata i kojima odgovora računovodstvena politika koja dozvoljava kapitalizovanje troškova pozajmljivanja, jer to obezbeđuje realno prikazivanje njihovog rezultata i finansijskog položaja. Pored toga, jedan broj mikro/malih pravnih lica je zavisno pravno lice, a za potrebe sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju se MSFI. Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovi finansijski izveštaji budu transparentniji i pouzdaniji. Odredbama čl. 24. i 25. regulisano je pitanje kontinuiteta primene dobrovoljno primenjene računovodstvene regulative (najmanje pet godina od početka primene MSFI).

Poglavlje VI. Zatvaranje poslovnih knjiga i čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja (čl. 27. i 28.) -sadrži odredbe kojima se uređuju pitanja zatvaranje poslovnih knjiga, kao i način i rokovi čuvanja računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja.

U ovom poglavlju inkorporirane su izmene u vezi sa zatvaranjem poslovnih knjiga. Naime, umesto izraza „zaključivanje“ upotrebljen je izraz „zatvaranje“, jer se u ovom zakonu koristi izraz „otvaranje poslovnih knjiga“. Osim toga, u postojećem Zakonu o računovodstvu nije objašnjena tehnika zaključivanja (zatvaranja) poslovnih knjiga, a pojavili su se softveri koji ne poznaju klasično zatvaranje poslovnih knjiga: sabiranje leve i desne strane dnevnika, podvlačenje sa dve paralelne linije, odnosno kod računa knjiženje salda za izravnanje na manju stranu, sabiranje leve i desne strane i podvlačenje sa dve paralelne linije. Suština zatvaranja poslovnih knjiga je da u zatvorenom dnevniku (bez obzira na tehniku njegovog zatvaranja) ne može biti dodatnih knjiženja. Isto važi i za knjigovodstveni račun, tj. glavnu knjigu. Ispravka je urađena i za pomoćne knjige, jer se ne zatvara pomoćna knjiga, već konkretan račun u toj pomoćnoj knjizi.

Odredbama člana 27. stav 3. Nacrta zakona propisano je da se poslovne knjige zatvaraju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja. Kao izuzetak od ovog stava, Narodna banka Srbije može propisati rokove za zatvaranje poslovnih knjiga za finansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, vrši nadzor.

Poglavlje VII. Finansijski izveštaji i godišnji izveštaj o poslovanju, nefinansijsko izveštavanje i izveštaji o plaćanjima vladama (čl. 29 – 43.) – sadrži odredbe kojima se uređuje materija u vezi sa načinom sastavljanja i vrstama finansijskih izveštaja (godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji), nadležnostima za propisivanje finansijskih izveštaja, obavezi njihove revizije, kao i pitanja u vezi sa obavezom sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju pravnog lica.

Paragrafom 9.3. Direktive 2013/34/EU predviđeno je da se obrazac, nomenklatura i terminologija stavki u Bilansu stanja i Bilansu uspeha, kojima prethode arapski brojevi, prilagođavaju ako to zahteva posebna priroda određenog privrednog društva. Države članice mogu zatražiti takva usklađivanja za privredna društva koja čine deo nekog posebnog privrednog sektora – imajući ovo u vidu Nacrtom zakona je predviđeno da ministar nadležan za poslove finansija, Narodna banka Srbije, kao i Komisija za hartije od vrednosti prropisuju posebne obrasce finansijskih izveštaja prilagođene konkretnim delatnostima različitih kategorija pravnih lica (privredna društva, banke, investicioni fondovi i sl.).

Velika pravna lica, srednja pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja (matična pravna lica) i javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine dostavljaju Agenciji za privredne registre potpuni set finansijskih izveštaja (Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje). Ostali obveznici primene Zakona o računovodstvu sastavljaju Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijske izveštaje, dok preduzenici koji su razvrstani u mikro pravna lica sastavljaju samo Bilans stanja i Bilans uspeha.

Radi usaglašavanja sa Direktivom 2013/34/EU propisano je dostavljanje izveštaja o korporativnom upravljanju, nefinansijsko izveštavanje i sastavljanje izveštaja o plaćanjima vladama. Navedene izveštaje će obveznici njihovog sastavljanja, dostavljati u okviru godišnjeg, odnosno konsolidovanog izveštaja o poslovanju.

Takođe, dosadašnji član 27. Zakona o računovodstvu je promenjen kako bi se obaveznost i izuzeće od konsolidacije uskladilo sa Direktivom 2013/34/EU – to je regulisano u članu 32. Nacrta zakona.

Izvršeno je preciziranje u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU u smislu da se samo mikro i mala pravna lica (ne srednja) izuzimaju iz obaveze sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju.

Predviđeno je i postupanje matičnog pravnog lica ako se odluči za spajanje godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog izveštaja o poslovanju u jedan izveštaj.

Poglavlje VIII. Dostavljanje finansijskih izveštaja (čl. 44 – 46.) – sadrži odredbe kojima se uređuje materija koja se odnosi na dostavljanje i objavljivanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, druge zakonom propisane dokumentacije, kao i vanrednih finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja Agenciji za privredne registre.

Najvažnija novina u ovom poglavlju odnosi se praktično na produženje roka za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i ukidanje obaveze dostavljanja dva seta izveštaja (izveštaji za statističke i druge potrebe i redovan godišnji finansijski izveštaj) – Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja (koji će obuhvatiti i Statistički izveštaj) radi javnog objavljivanja – do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena (posebno usled činjenice da će i mikro pravna lica imati obavezu sastavlja Napomena uz finansijske izveštaje) da dostavi jedan set izveštaja (za razliku od aktuelnog zakona gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja 30. jun). Kao izuzetak, ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu (isto kao u aktuelnom zakonu), odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Predviđeno je da pravna lica i preduzetnici koji su na osnovu izvršene revizije finansijskih izveštaja korigovali svoje finansijske izveštaje dostavljene Agenciji za privredne registre do 31. marta, te korigovane izveštaje, zajedno sa revizorskim izveštajem i odlukom o njihovom usvajanju dostavljaju Agenciji za privredne registre do 30. juna, odnosno 31. jula, ako su u pitanju konsolidovani finansijski izveštaji.

Takođe, Nacrtom zakona nije više predviđena obaveza dostavljanja izjave da dobit nije raspoređena (gubitak pokriven), niti dostavljanje odluke o raspodeli dobiti ili odluke o pokriću gubitka, čime se dodatno smanjuju obaveze pravnim licima i preduzetnicima u vezi sa pripremom navedene dokumentacije.

U Nacrt Zakona uključene su i odredbe o zameni finansijskih izveštaja, u odgovarajućim slučajevima, a što je do sada bilo predmet uređivanja podzakonskog akta kojim su uređeni uslovi i način javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenja registra finansijskih izveštaja.

Poglavlje IX. Registar finansijskih izveštaja (čl. 47 – 52.) – sadrži odredbe kojima se uređuje javno objavljivanje finansijskih izveštaja, vođenje i sadržina Registra finansijskih izveštaja, plaćanje taksi za objavljivanje finansijskih izveštaja, kao i korišćenje podataka iz ovog registra. Najvažnija izmena u ovom poglavlju odnosi se na brisanje vođenja posebnih podataka za statističke i druge potrebe, s obzirom da će se prema Nacrtu zakona svi podaci iz finansijskih izveštaja (uključujući Statistički izveštaj) javno objavljivati na internet stranici Agencije za privredne registre.

U članu 49. uvodi se dodatna obaveza Agenciji za privredne registre da najmanje jednom godišnje pripremi i dostavi Nacionalnoj komisiji za računovodstvo godišnji izveštaj za prethodnu godinu o uočenim problemima u primeni ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje finansijskih izveštaja Registru finansijskih izveštaja.

 Poglavlje X. Nacionalna komisija za računovodstvo (čl. 53 – 55.) – sadrži odredbe kojima se uređuju nadležnosti, sastav i funkcionisanje Nacionalne komisije za računovodstvo.

Nacionalna komisija za računovodstvo će, pored poslova koje obavlja u skladu sa odredbama aktuelnog Zakona o  računovodstvu(„Službeni glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018), shodno nadležnostima definisanim Nacrtom zakona, između ostalog, biti nadležna da:

– daje mišljenje na opšti akt Agencije za privredne registre kojim se uređuje način vođenja i sadržina registra pružalaca računovodstvenih usluga;

 – daje mišljenje na opšti akt Agencije za privredne registre kojim se uređuje forma i sadržina zahteva za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga;

– razmatra informacije dobijene od Agencije za privredne registre u vezi sa primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na dostavljanje izveštaja i dokumentacije iz čl. 43. – 45. Nacrta zakona Registru finansijskih izveštaja.

Takođe, Nacrtom zakona predviđeno je objavljivanje godišnjeg izveštaja o radu ove Komisije na internet stranici Ministarstva finansija, što će doprineti većoj transparentnosti u radu ovog tela Vlade RS.

Poglavlje XI. Nadzor (član 56.) – sadrži odredbe kojima je propisano da nadzor pravnih lica i preduzetnika u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama vrši Poreska uprava shodno odredbama propisa koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju. Nadzor nad bankama i drugim finansijskim institucijama u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama vrši Narodna banka Srbije, u okviru obavljanja svojim zakonom utvrđenih funkcija shodno odredbama propisa koji uređuju poslovanje finansijskih institucija nad kojima Narodna banka Srbije vrši nadzor.

Poglavlje XII. Kaznene odredbe (čl. 57. i 58.) – sadrži odredbe o novčanim kaznama koje se mogu izreći u slučaju kršenja, odnosno nepoštovanja odredbi ovog zakona.

Obveznici primene ovog zakona pored sankcija (mera) koje im mogu biti izrečene u postupku nadzora od strane ovlašćenog nadzornog organa, odnosno nadzornih tela, mogu biti prekršajno sankcionisani za privredni prestup ili prekršaj, tj. novčano kažnjeni od strane nadležnog organa za postupanje po privrednim prestupima i prekršajima.

Poglavlje XIII. Prelazne i završne odredbe (čl. 59 – 65.) – sadrži odredbe kojima se uspostavlja kontinuitet sa postojećom regulativom u oblasti računovodstva, a propisuje se i vreme stupanja na snagu odredbi ovog zakona i prestanak primene dosadašnje regulative.

Odredbama člana 59. Nacrta zakona propisano je da Nacionalna komisija za računovodstvo, osnovana Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 – dr. zakon), nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom.

Članom 60. Nacrta zakona propisano je da će podzakonska akta neophodna za primenu ovog zakona biti doneta u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a počeće da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine. Do početka primene podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018).

Odredbama člana 61. Nacrta zakona propisano je da su pravna lica, odnosno preduzetnici dužni da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 62. Nacrta zakona uređeno je da lica iz člana 18. stav 1. tačka 3) i stav 2. tačka 3) koja su stekla profesionalna zvanja u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni list SRJ“, br. 46/96, 74/99, 22/2001 i 71/2001) i Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni list SRJ“, broj 71/2002 i „Službeni glasnik RS“, broj 55/2004), mogu ta zvanja shodno koristiti za ispunjavanje zahteva iz člana 18. stav 1. tačka 3) i stav 2. tačka 3).

Odredbama člana 63. Nacrta zakona odložena je primena pojedinih odredaba Nacrta zakona do dana ulaska Republike Srbije u EU.

Odredbama člana 64. predviđeno je da stupanjem na snagu ovog zakona, prestaje da važi  Zakon o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018).

Član 65. sadrži završnu odredbu kojom se propisuje da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.