Povodom vašeg zahteva broj: 227/IIT koji ste dana 21.02.2019. godine dostavili Ministarstvu finansija – Sektoru za fiskalni sistem, sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18) obaveštavamo vas sledeće:

Greške kod sačinjavanja i evidentiranja računa u informacionom sistemu obveznika PDV, u kojima je iskazan PDV, nezavisno od toga da li je račun dostavljen kupcu, mogu se otkloniti storniranjem (poništavanjem) tih računa.

Naime, kada obveznik PDV sačini pogrešan račun, evidentira ga u svom informacionom sistemu i dostavi kupcu, obveznik PDV – kupac nema pravo da na osnovu tog računa ostvari odbitak prethodnog poreza, imajući u vidu da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon). U tom slučaju, obveznik PDV koji je izdao pogrešan račun ima pravo da taj račun stornira, primera radi sačinjavanjem posebnog dokumenta koji treba da sadrži podatak o broju i datumu pogrešnog računa koji se stornira, kao i da taj dokument dostavi kupcu.

Ako je pogrešno sačinjeni račun evidentiran u informacionom sistemu obveznika PDV, a nije poslat obvezniku PDV – kupcu, obveznik PDV koji je sačinio pogrešan račun ima pravo da ga stornira, primera radi sačinjavanjem posebnog dokumenta koji treba da sadrži podatak o broju i datumu pogrešnog računa koji se stornira.

Obveznik PDV koji je sačinio pogrešan račun i evidentirao ga u svom informacionom sistemu dužan je da vodi evidentciju o pogrešno sačinjenim računima i dokumenima na osnovu kojih su ti računi stornirani.

Pored toga napominjemo, ako obveznik PDV ne izvrši storniranje pogrešnog računa u kojem je iskazan PDV, reč je o računu iz člana 44. stav 3. Zakona, što znači da obveznik PDV duguje PDV iskazan u tom računu.

* * *

Saglasno odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa odredbama člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako poseduje:

1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 – 3. ovog člana.

Odrebom člana 44. stav 3. Zakona propisano je da lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV ili nije izvršilo promet dobara ili usluga, duguje iskazani PDV.