(Ne)dokumentovani troškovi prevoza zaposlenih priznaju se kao rashod u poreskom bilansu (osvrt na novo mišljenje Ministarstva finansija)
Ministarstvo finansija (MF) izdalo je početkom juna ove godine još jedno mišljenje o poreskom tretmanu naknade troškova prevoza zaposlenih za dolazak na rad i odlazak sa rada (Mišljenje MF broj 011-00-00040/2019-04 od 3. juna 2020).
Ovo mišljenje neopravdano je izazvalo reakcije u javnosti, ne toliko zbog svoje sadržine, koja se u delu o kojem se govorilo u javnosti suštinski ne razlikuje od prethodno izdatih, već zbog pogrešnih i proizvoljnih interpretacija koje su se mogle čuti u medijima od strane nekompetentnih i neodgovornih pojedinaca. Naime, kada se udruže diletanti i neuki novinari – epilog je nepotrebna konfuzija u javnosti. To je dovelo do povećanja broja pitanja pretplatnika o ovoj temi, pa je to razlog objavljivanja ove vesti.
Podsećamo da je u inicijalnom mišljenju MF (iz februara 2019. godine), kojim je stvorena pravna nesigurnost po pitanju poreskog tretmana naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, opredeljen pogrešan stav o tome da se nedokumetovani troškovi navodno ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu. Osim toga, tada je prvi put navedeno da troškove prevoza treba dokumentovati npr. računima za pretplatne karte, računima za gorivo i sl.
Prema tome, mišljenjem od 3. juna 2020. godine ispravlja se greška iz ranije izdatih mišljenja MF, ali samo u pogledu poreskog tretmana troškova s aspekta poreskog bilansa. Naime, u inicijalno izdatom mišljenju MF iz februara 2019) navedeno je da se nedokumentovani troškovi prevoza zaposlenih, navodno, ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, pa je sada taj pogrešan stav korigovan.
Dakle, jedina suštinska razlika u odnosu na prethodna (sporna) mišljenja MF ogleda se u tome što se najnovijim mišljenjem konstatuje da se, nezavisno od načina dokumentovanja naknade troškova prevoza zaposlenih, ovaj trošak priznaje kao rashod u poreskom bilansu u skladu sa odredbom člana 9. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Ovo pitanje, inače, nikada nije ni trebalo da bude sporno, o čemu smo pisali u časopisu u prethodnom periodu, tj. oduvek smo i tvrdili da je rashod svakako priznat u poreskom bilansu, nezavisno od poreskog tretmana s aspekta poreza na dohodak građana.
Suština je da izdavanjem novog mišljenja, prema našem utisku, namera MF nije bila da menja stav u pogledu načina dokazivanja troškova prevoza, već samo u tome da koriguje stav u pogledu poreskog tretmana s aspekta poreza na dobit. Sticajem okolnosti, u novom mišljenju se uopšteno navodi računovodstvena isprava, bez preciziranja da li je to račun, spisak zaposlenih ili nešto treće.
Inače, što se tiče verodostojnih računovodstvenih isprava, koje mogu da se koriste za dokumentovanje naknade troškova prevoza za zaposlene, detaljna objašnjenja smo dali u časopisu Porezi i računovodstvo broj 3/19, str. 5, 4/19, str. 5, 7/19, str. 5, 8/19, str. 5 i 12/19, str. 10 (tačka 3.1), pa sada nemamo ništa novo da dodamo.