Na naknadu troškova prevoza koji nisu dokumentovani obračunava se i plaća porez po stopi od 10%, a NE obračunavaju se i NE plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
Ministarsvo finansija RS dalo je mišljenje br. 430-00-648/2019-04 od 17.1.2020. godine o poreskom tretmanu naknade troškova dolaska i odlaska sa rada koji nisu dokumentovani. Prema navedenom mišljenju, naknada ovih troškova koji nisu dokumentovani nema tretman zarade. Navedeno znači da se na naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada plaća porez po stopi od 10%, a ne obračunavaju se i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
| Napominjemo da je ovim mišljenjem MF potvrđen stav koji je IPC zastupao od trenutka izdavanja mišljenja Ministarstva finansija RS broj 011-00-12/2019-04 od 1.2.2019. godine, da trošak dolaska i odlaska sa rada mora biti dokumentovan validnom računovodstvenom dokumentacijom kako bi bio neoporeziv do iznosa predviđenog zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, kao i da u slučaju da se ovaj trošak ne dokumentuje na isti plaća samo porez po stopi od 10%. |
U nastavku navedeno mišljenje MF dajemo u celosti:
„Prema odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.), 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 (US), 93/2012, 114/2012 (US), 47/2013, 48/2013 (ispr.), 108/2013, 57/2014, 68/2014 (dr. zakon), 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019 – u daljem tekstu: Zakon) ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno (usklađivanje neoporezivog iznosa vrši se na godišnjem nivou, a navedeni iznos je u primeni zaključno sa 31. januarom 2020. godine).
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014 (dr. zakon), 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.
Prema odredbi člana 105. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (US), 113/2017 i 95/2018 (dr. propis)) zarada iz člana 104. stav 1. tog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim, pored ostalog, primanja iz člana 118. tač. 1)-4) tog zakona.
Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
Imajući u vidu navedeno, na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada ne plaća se porez na dohodak građana u slučaju kada su takve isplate dokumentovane odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom.
Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom prema članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema članu 18. stav 1. tačka 1) Zakona.“