Izvor: Portal Blic
Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković kaže za „Blic biznis“ da će i 2019. godinu obeležiti reforma ove institucije, da će suzbijanje sive ekonomije i dalje ostati jedan od prioriteta i da privredu čekaju poreske olakšice. Ona je najavila i da će sledeće godine kaznena politika za utaju poreza biti mnogo strožija.
Prema rečima direktorke Poreske uprave, najnovije poreske olakšice predviđene su za privrednike koji započinju posao u oblasti inovacija, i to u vidu tzv. poreskog kredita, dok potpuno oslobađanje od poreza na zarade i doprinose mogu da očekuju novoosnovane firme za primanja koja ne prelaze 37.000 dinara.
– Svima koji ulažu u kapital nove firme, koja obavlja inovacionu delatnost, 30 odsto od tog ulaganja biće priznato kao poreski kredit. On se odnosi na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev od 2019. godine. Ministar finansija podzakonskim aktom bliže uređuje uslove i način ostvarivanja prava na poreski kredit – ističe Markovićeva.
Koliko je smanjena siva ekonomija i šta se na polju njenog suzbijanja očekuje u 2019. godini?
– Inspektori Sektora kontrole su od početka 2018. pa do sredine decembra utvrdili novootkrivene javne prihode u ukupnom iznosu od gotovo 25 milijardi dinara, što je za 159,34 odsto više u odnosu na 2017. Kod otkrivanja neregistrovanih delatnosti utvrđene su poreske obaveze u ukupnom iznosu od 203 miliona dinara. Kada se radi o kontrolisanju fiskalnih kasa nepravilnosti su utvrđene u 1.588 objekata, što je 37,2 odsto od pregledanih. I u narednoj godini nastaviće se borba na suzbijanju sive ekonomije, i to kontrolama javnih prihoda gde će biti obuhvaćeni svi obveznici koji su okarakterisani kao visoko rizični. Nastaviće se kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase, ali i radno pravnog statusa angažovanih radnika.
Kakvi su rezultati poreske policije?
– Od januara do decembra podneto je nadležnim tužilaštvima ukupno 1.339 krivičnih prijava, od čega se na krivične prijave sa obeležjem sive ekonomije odnosi 878 prijava, podnetih protiv 1.206 osoba, što predstavlja 65,57 odsto od ukupno podnetih krivičnih prijava. Od toga su 439 krivičnih prijava podnete protiv 767 osoba koje su obavljale promet dobara i usluga na sivom tržištu. Pri tome je utajen porez u iznosu od 4,9 milijardi dinara. U koordiniranim akcijama oduzeto je gotovo 20 tona rezanog i duvana u listu, preko 400.000 paklica cigareta, 2.500 litara alkoholnih pića, 70.000 litara naftnih derivata i dve tone kafe, ukupne vrednosti 77,9 miliona dinara i po ovom osnovu podneto je 438 krivičnih prijava. Značajni resursi su usmereni na otkrivanje složenijih poreskih krivičnih dela sa elementima organizovanosti, gde se izvršioci udružuju radi utaje poreza i sticanja velike imovinske koristi. Dobra saradnja Poreske policije sa SBPOК-om i Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije MUP-a, u 2018. godine rezultirala je otkrivanjem šest organizovanih kriminalnih grupa pri čemu je utajen porez od 0,5 milijardi dinara i ostvarena protivpravno imovinska korist od dve milijarde dinara.
Da li se povećao broj otkrivenih „fantomskih“ preduzeća u odnosu na 2017?
– U periodu januar-decembar 2018. godine Poreska policija je identifikovala 168 tzv. „peračkih“ i „fantom“ preduzeća, što je za 28 odsto više u odnosu na 2017. godinu. U 2019. godini suzbijanje sive ekonomije će i dalje ostati kao jedan od prioriteta Sektora poreske policije. Svoje resurse usmerićemo na otkrivanje najsloženijih poreskih krivičnih dela, posebno na ranom identifikovanju organizovanog i povezanog delovanja tzv „fantom“ i „peračkih“ preduzeća.
Da li će kazne za takva krivična dela biti oštrije?
– Sektor poreske policije će pokazati odlučnost za neophodnost usvajanja predloženih inicijativa za izmenu zakonskih propisa, u cilju oštrije kaznene politike za izvršioce pomenutih krivičnih dela. Strožija kaznena politika za utaju poreza sigurno bi dovela do manjeg broja izvršenja krivičnog dela poreska utaja i jačanja poreske discipline u Srbiji, što bi povećalo i efikasnost u radu Poreske policije.
Poreska uprava je ove godine povećala broj inspektora. Da li ih sada ima dovoljno?
– Obavljanje inspekcijskih poslova u Poreskoj upravi je vrlo zahtevan posao i podrazumeva ozbiljnu i konstantnu edukaciju. Poznavanje propisa, metodologije rada, analize rizika, rada elektronskih servisa i poznavanje najbolje međunarodne prakse su nužnost u radu poreskih inspektora. Procenili smo da je za rad inspektora u punom kapacitetu potrebno između dve do tri godine obuke i rada na manje složenim predmetima, idealno uz mentorski rad iskusnijih kolega. U situaciji u kojoj više od sto zaposlenih godišnje napusti Poresku upravu, uglavnom po osnovu odlaska u penziju, prijem novozaposlenih je postalo nužnost i potreba. U cilju reorganizacije i transformacije Poreske uprave i novog načina funkcionisanja poreske kontrole, sačinjena je procena potrebnog broja poreskih inspektora za nesmetano obavljanje osnovne funkcije. S tim u vezi, u narednom periodu u planu je raspisivanje konkursa za prijem novih inspektora.
Gde su inspektori najpotrebniji?
– Кontrole planiramo da usmerimo na visokorizične oblasti koje smo ustanovili kroz analizu rizika i na strateškom i na operativnom nivou, gde smo ustanovili značajna odstupanja u poštovanju propisa. Кontrola poreskih obveznika ne vrši se isključivo po kriterijumima veličine ili delatnosti koju obavljaju, već prema pokazateljima koje nam daje analiza rizika, koja je određena za sve poreske obveznike.
